Krema sa aktivnim hidrogenom je proizvod napravljen na prirodnoj osnovi, zasnovan na snažnom antioksidativnom dejstvu molekularnog vodonika, koji se danas smatra najmoćnijim prirodnim antioksidansom.
Cena 1.200,00 rsd 50 ml
Redovnom preporučenom primenom pomaže kod posledica i stanja uzrokovanih povredama mišićnog i vezivnog tkiva usled: udaraca, padova, sportskih povreda i drugih uzroka koji dovode do hematoma, otoka, uganuća i iščašenja. Povećava snagu pokreta i fizičke sposobnosti. Naučne studije su potvrdile da molekularni vodonik ima blagotvorno dejstvo i kod upala i zamora mišića izazvanih napornim i intezivnim fizičkim aktivnostima poput bavljenja sportom, rekreativnog vežbanja ili teškog fizičkog rada.
Dejstvo Active Hydrogen Cream-a
- ima snažan antioksidacioni efekat;
- hidrira, regeneriše i revitalizuje tkiva i organe;
- smanjuje posledice upalnog stanja kao što su otoci i modrice;
- povećava snagu pokreta i fizičke sposobnosti;
- daje prijatno osvežavajući osećaj pri upotrebi sa efektom hladenja i opuštanja;
- naučno dokazano smanjuje ili zaustavlja upalne procese koji vode u bolno stanje;
- pogodan je za sportsku masažu i relaksaciju;
- ubrzava oporavak posle povreda.
Sastav
Aqua, Glyceryl Stearate (and) Ceteareth-20 (and) Ceteareth-12 (and) Cetearyl Alcohol (and) Cetyl Palmitate, Cetearyl Alcohol (and) Sodium Cetearyl Sulfate, Mentha Piperita Oil, Cetearyl Ethylhexanoate, Glycerin, Propylene Glycol, Caprylic/Capric Triglyceride, C12-15 Alkyl Benzoate, Disodium EDTA, Cetearyl Alcohol, Phenoxyethanol (and) Ethylhexylglycerin, Phosphoric Acid, Argania Spinosa Kernel Oil, Parfum, Magnesium Oxide, Cocos Nucifera Oil, Potassium Sorbate, BHT, Tocopheryl Acetate, CI 42090, D-limonene, Benzyl Salicylate, Hexyl Cinnamal, Citronellol, Linalool, Eugenol, Geraniol.
Molekularni vodonik u medicini
Molekularni vodonik spada u kategoriju inovativnih medicinskih gasova, koji pokazuje pozitivne efekte kod različitih medicinskih stanja, uključujući akutna i hronična oboljenja i povrede lokomotornog sistema.
Molekularni vodonik se koristi više od 40 godina u eksperimentalnoj i kliničkoj medicini, a poslednja decenija praćena je izuzetnim otkrićima kada je reč o korisnim efektima ovog jednostavnog molekula. Otkriveno je da molekularni vodonik ima više funkcija u organizmu čoveka, među kojima su antiinflamatorna, antialergijska, antioksidantna, puferska i regulatorna uloga. Korisni efekti vodonika potvrđeni su u preko 70 eksperimentalnih modela bolesti i 13 kliničkih studija, posebno kod oboljenja koja su praćena izraženim oksidativnim stresom, kao što su šećerna bolest, metabolički sindrom, infarkt mozga, reumatoidni artritis ili neurodegenerativne bolesti.
Izgleda da molekularni vodonik ima sposobnost selektivne neutralizacije toksičnih molekula (slobodnih radikala) na mestu povrede ili oštećenja, a mala molekulska masa omogućava brzu i duboku penetraciju vodonika u inače nedostupne tkivne prostore i ćelijske organele zahvaćenog tkiva. Iako u povoju, dosadašnja istraživanja nisu pokazala značajne neželjene efekte molekularnog vodonika.
Molekularni vodonik se uzima na nekoliko načina – inhalacijom vodoničnog gasa, unosom oralnih rastvora (vode obogaćene vodonikom), intravenskim ili intraperitonelanim ubrizgavanjem vodonika ili direktnom aplikacijom u vidu kapi za oči, rastvora za kupke ili geloznih formulacija za primenu u vidu obloga i pakovanja.
Molekularni vodonik ima prednost sa aspekta toksičnosti – nije citotoksičan ni pri visokim koncentracijama.
Efekti molekularnog vodonika su poslednjih nekoliko godina aktivno istraživani u oblastima medicine koje se bave sistemom organa za kretanje – od ortopedije i sportske medicine do reumatologije i fizikalne medicine. Izgleda da molekularni vodonik može da utiče na redukciju takozvane sekundarne povrede koja nastaje kao posledica izraženog oksidativnog stresa kod bolesti i akutnih povreda lokomotornog sistema.
Molekularni vodonik se koristi više od 40 godina u eksperimentalnoj i kliničkoj medicini, a poslednja decenija praćena je izuzetnim otkrićima kada je reč o korisnim efektima ovog jednostavnog molekula.
Otkriveno je da molekularni vodonik ima više funkcija u organizmu čoveka, među kojima su antiinflamatorna, antialergijska, antioksidantna, puferska i regulatorna uloga. Molekularni vodonik ima sposobnost selektivne neutralizacije toksičnih molekula (slobodnih radikala) na mestu povrede ili oštećenja tkiva.
Molekularni vodonik i povrede mekih tkiva
U naučnoj studiji kod profesionalnih sportista su istraživani efekti upotrebe oralnog i topikalnog molekularnog vodonika nakon akutnih povreda mekih tkiva (tetiva, mišića i ligamenata), a vodonik je uključen kao dodatak konvencionalnoj terapiji sportskih povreda, koja je obuhvatala lediranje, mirovanje, bandažiranje i druge standardne mere.
Vodonik se koristio tokom dve nedelje, a pored uzimanja tableta vodonika (2 grama dnevno) primenjivan je i topikalni gel na mestu povrede koja su se koristila 6 puta dnevno po 20 minuta. Sportisti su praćeni odmah nakon povrede a zatim i nakon 7 i 14 dana tokom oporavka – mereni su osećaj bola u mirovanju i pri pokretu, pasivna pokretljivost zglobova, otok povređenog tkiva kao i nekoliko inflamatornih markera. Kombinovana upotreba oralnog i topikalnog vodonika dovela je do značajne redukcije inflamacije i unapređenja pokretljivosti zglobova nakon sportskih povreda mišića i tetiva.
Sa druge strane, nije bilo promena ostalih parametara tokom oporavka sportskih povreda, niti značajnih neželjenih efekata uzimanja molekularnog vodonika.
Ova studija je ukazala na moguće blagotvorne efekte dvonedeljnog uzimanja vodonika kao dodatka tradicionalnoj terapiji sportskih povreda mekih tkiva.
Prednosti molekularnog vodonika
Višestruki mehanizam delovanja – Eksperimentalne i kliničke studije pokazuju da molekularni vodonik poseduje antiinflamatorno i citoprotektivno dejstvo na ćelije mišićnog, hrskavičavog i koštanog tkiva. Moguće je da se vodonik ponaša i kao signalni regulator ekspresije proteina.
Povoljna bioraspoloživost – Male dimenzije molekula i transport prostom difuzijom omogućavaju da molekularni vodonik lako i brzo dospe do tkiva siromašnih cirkulacijom (npr. hrskavičavo tkivo) bez ograničenja karakterističnih za druge terapijske agense.
Odsustvo značajnih neželjenih efekata – Kliničke studije ukazuju na visoku bezbednost svih terapijskih oblika vodonika za ljudsku upotrebu. Osim izolovanih slučajeva lakih gastrointestinalnih tegoba (npr. blaga dijareja) za sada nisu poznati toksični efekti vodonika ni pri davanju megadoza.
Širok spektar terapijskih oblika – Kod akutnih i hroničnih patoloških stanja lokomotornog sistema molekularni vodonik se može davati putem udisanja gasa, upotrebom oralnih oblika (npr. tablete, rastvori) i topikalnom aplikacijom gela.
Mogućnost koaplikacije – Zbog niske verovatnoće za interakciju sa drugim lekovima molekularni vodonik može da se koristi istovremeno sa drugim terapijskim agensima ne umanjujući njihovo delovanje. Moguće je združeno delovanje sa tradicionalnom terapijom.
Prof. dr sci. med. Sergej M. Ostojić
Oksidativni stres
Oksidativni stres je stanje koje se javlja kada slobodni radikali (toksični proizvodi metabolizma) nadvladaju mehanizme antioksidativne zaštite organizma. U izvesnoj meri oksidativni stres je normalna pojava, prisutna i kod zdravih osoba. Problem nastaje kada se poremeti ravnoteža i kada zakažu prirodni mehanizmi odbrane, pa nivo slobodnih radikala počne da prevazilazi kapacitet našeg organizma što menja oksidativni status i organizam ulazi u takozvanu zonu povećanog oksidativnog stresa.
Kada je stanje organizma takvo da postoji povećana produkcija slobodnih radikala i smanjena sposobnost njihove neutralizacije i eliminisanja onda govorimo o stanju oksidativnog stresa. Dugotrajni oksidativni stres je jedan od glavnih uzroka velikog broja oboljenja povezanih sa načinom života. Takođe, oksidativni stres prouzrokuje direktna ozbiljna oštećenja na tkivima i čitavom organizmu. Javlja se kod ishemijskih-reperfuzionih stanja, upalnih procesa i oštećenja, malignih oboljenja, kardiovaskularnih i neuroloških bolesti.
Oksidativni stres je generalno povezan sa proizvodnjom visoko reaktivnih slobodnih radikala, uključujući reaktivne vrste kiseonika čiji je primarni izvor ćelijska organela mitohondrija. Brojna istraživanja su fokusirana na identifikaciju prirodnih antioksidanasa niske toksičnosti, koji mogu da stignu do mitohondrije. Jedan od njih je molekularni vodonik.
Slobodni radikali
Slobodni radikali su atomi, molekuli ili joni sa nesparenim elektronom u spoljašnjoj orbitali. Iako su sposobni za samostalno postojanje, slobodni radikali su nestabilni, tj. hemijski visoko reaktivni, zato što nespareni elektron koji se nalazi u njihovoj spoljašnjoj orbitali teži da se stabilizuje sparivanjem sa drugim elektronom. Tako, kada radikali reaguju sa neradikalima nastaju novi, takozvani sekundarni slobodni radikali, odnosno dolazi do propagacije i stvaranja čitavog niza radikala koji su takođe veoma toksični, što znači da „radikali rađaju radikale“. Slobodni radikali su nestabilni molekuli, visoke reaktivnosti, koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelije (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK), što dovodi do biohemijskih, strukturnih, funkcionalnih poremećaja.
Slobodni radikali ili reaktivne vrste kiseonika (ROS) i reaktivne vrste azota (RNS) su izrazito reaktivni molekuli koji se prirodno javljaju kao produkti normalnih ćelijskih oksidativnih procesa. Koncetracije reaktivnih jedinjenja kiseonika se mogu povećati do visokih nivoa u nekim patološkim procesima, mogu reagovati sa ćelijskim elementima i izazvati oštećenje, poremećaj funkcija ili propadanje ćelija.
Antioksidansi
Antioksidansi su materije koje pomažu u smanjenju oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Oko 4000 antioksidanasa je opisano do sada. Većina su donori elektrona koji reaguju sa reaktivnim vrstama kiseonika (ROS) formirajući neškodljive krajnje proizvode, kao što je voda. Iako su mnogi od njih dali obećavajuće rezultate na životinjskim modelima oksidativnog stresa, u većini slučajeva se korisni efekti u studijama na životinjama nisu ponovili u kliničkim ispitivanjima. Kao glavne prepreke za korišćenje egzogenih antioksidanasa smatraju se niska propustljivost membrana i visoka toksičnost, koja ograničava njihovu efektivnost pri niskim terapijskim dozama.
Pronalaženje novog, efikasnijeg i bezbednijeg antioksidansa ima visok prioritet. Akumulacija ROS je uglavnom neutralizovana sofisticiranim endogenim antioksidativnim odbrambenim sistemom, koji sadrži enzime – kao što su superoksid dismutaza (SOD), katalaza i glutation peroksidaza, i neenzimi – kao što su vitamin A, vitamin C, karotin i bilirubin. Superoksidni anjon radikal i vodonik-peroksid mogu da se detoksikuju pomoću antioksidativnih zaštitnih enzima, dok hidroksilni radikal ne može biti detoksikovan ovim putem.
Antioksidansi imaju uglavnom ograničeni terapijski efekat. Eliminacija svih vrsta ROS putem terapije jakim antioksidansima verovatno može da poremeti važne ćelijske funkcije, a naučno je dokazano da radikalno suzbijanje oksidativnog stresa može promovisati rast tumora. Zbog toga je narastajuća potreba za razvojem selektivnih antioksidanasa koji uklanjaju preferencijalno toksične radikale kao što su hidroksilni radikal, ali ne i druge kao što su vodonik-peroksid i azot-oksid radikal.
Za dodatne informacije o ovim proizvodu, kao i o načinu njegovog poručivanja popunite sledeću formu: